Песма недеље

Београдски Синдикат - Говедина

Рубрике

Видео недеље

Како је настао Радован Трећи

Написао: Dingodung

Да ли сте се икада запитали како настаје једна представа? Колико рада и труда треба уложити да би се представа коначно извела пред публиком?

Вероватно је мало нас имало прилику да буде упућено у процес припремања једне представе. С обзиром да се у нашој школи на представи ради већ доста дуго, одлучили смо да мало завиримо у њихов рад и пренесемо вам атмосферу коју смо тамо затекли.

Искористили смо један дан у Бориној недељи, тек неколико дана пред премијеру, да присуствујемо једној од многобројних проба. Неко је забележио да је на спремање ове представе уложено пет месеци (скоро) свакодневног рада односно 130 сати пробе. Ако у то урачунамо и време потребно да се све реплике науче напамет, сложићете се да је то јако много за представу која траје тек сат и по времена.

Након окупљања свих учесника, полако крећемо ка Свечаној сали. Захваљујући професору Лукићу, ова просторија је те недеље била резервисана само за драмску секцију што је код неких организатора осталих манифестација изазвало велико негодовање. Међутим, без обзира на све, Свечана сала је те недеље ипак била најпотребнија глумцима.

При уласку у салу, рад одмах почиње јер времена за губљење нема. Вредни техничари доносе рачунар и монтирају сву неохподну опрему за пуштање звучних ефеката. Убрзо почиње и постављање сценографије – два стола, столице, столњаци... Ту се нађоше и новодобијена импровизована врата које је екипа претходног дана, уз помоћ домара сама направила. Сада их треба украсити, залепити картоне и обојити, како би ефекат био што бољи. И док глумци доносе и облаче своје костиме, „ликовни уредник“ исцртава флеке од комараца: „Џабе смо кречили Радоване када ти све одмах упропастиш!“

Чим су сценографија и глумци били спремни, зачу се и зујање комараца. Почиње први чин. За сада све тече по плану. На сцену улази и Милан у улози Станислава заједно са Јеленчетом: „Ухватио сам га! Пет дана је Станислав седео на крову лифта али је шестог дана ухватио барабу. Како се зовеш момче?“ – Јеленче, Вилотић – одговара други Милан гледајући у свог имењака застрашеним погледом. Професори су задовољни глумом.