Teen Side

Ево перфектног примера, кад се помисao да се може постати звезда „преко ноћи“, догоди. Микин албум првенац „Life In Cartoon Motion“ је па управо то: неискусан, амбициозан као Fredy Mercury почетком 80их, али пре свега интересантан. Зашто? Па морате признати да сваки абум о коме се у овим временима прича о слаткишима, бунту против директора, и о томе да треба бити у relaxed фазону штрчи као панкер у старачком дому. Да не заборавим да додам и дечији гласић у појединим песмама (нпр. Lolipop). Мада, на овом албуму има и доста интересантних ствари. Једноставно зрачи оптимизмом и својим „happy“ поп звуком, а неке песме као што је на пример „Relax, take it easy“ ће вероватно бити „свеже“ и за 15 година.

Али, ово остварење има једну ВЕЛИКУ ману, што је вероватно последица неискуства. Наиме ово је један од оних албума које делите на страну А и страну Б. Једна има супер песме док је друга већ експериметисање до бола. Мада док год има оваквих остварења знаћи ће се да онај „оригинал поп“ (не Justin Timberlake поп) није изумро. Омот самог албума је урађен у тотално ретро фазону, што наговштава и сам стил остварења. Да је ово изашло пре 10 или 15 година врло је вероватно да би остало упамћено као култни албум типа Sheer Heart Atack. Један је Fredy Mercury. Штета.