Teen Side

Заставе се њишу, ритам је све бржи, јасно се чују откуцаји у песми, попут оних срца. У тренутку кад јачина песме спласне, маса почиње да вришти... Но, Марија још једном пушта свој невероватни глас, тек да им свима остане у ушима, и завршава песму лагано, како ју је и почела, али народ се одлично сећа оног тренутка када су сви били одигнути од земље „тежином“ песме и тиме како ју је наша екипа донела. Једноставном, а изузетно професионалном кореографијом, без много бацакања и имитирања Руслане (на шта се сада, приметили сте, своди 80 посто овог такмичења), без много боја (на њта се своди 100 посто овог такмичења) и без шљокица и сјаја. Оригинално.

Исход већ сви знате. Марија је Европи рекла да бар знамо да певамо, чак иако немамо владу (тада је нисмо имали) и мењамо председнике Скупштине дневно један комад.

Али знате шта је мени лично најдраже у целој причи? Знате, Марија је, таква каква је, са све својим манама и врлинама, са свим оним што се тиче женствености и изгледа, ипак она која је нас музички представила у свету. Не Гога. Не Сека. Ниједна од оних фолкерки које се код нас толико слушају. Свет њих није видео.

Европа је изгласала мушкобањасту цуру са феноменалним гласом, одличним наступом који је наизглед једноставно осмишљен, али је заправо веома комплексан, а то што није пренатрпан и китњаст као други наступи који као да су смишљани у Гранд радионици даје му дозу елеганције која га је обележила. Њега. Нашу екипу. Србију.

Хвала им што смо изгледали тако светскије од света.